Prošlo je baš mnogo godina otkako sam završila "svoje škole" i spakovala sve aktuelnosti i saznanja glede pravila, protokola i dužnosti u neku staru kutiju koju godinama nisam otvarala.
Bez obzira na naslov, ovaj tekst nema nikakve pretenzije da daje doprinos raspravi koja se decenijama unazad u pravnoj teoriji vodi o pitanju da li je sudska praksa izvor prava.
U stručnoj javnosti koja prati reformu pravosuđa ovih dana jedna od važnijih tema je da li će Visoki savet sudstva otvoriti svoj rad za javnost, uvođenjem video prenosa svojih sednica.
Osam dečaka stoje na "ostrvu", nasred Futoškog puta kod Šeratona, i drži telefone. To je slika koju je jedna žena podelila u fejsbuk grupi novosadskih mama.
Menjamo Svica za Vilenjaka. Zvončicu za Radosnicu. Različak za Zlatokosu, Bambi za Kolibre, Zeku za Srnu, Vidovdanski zvončić za Vevericu, Lastu za Dugu, Palčicu za Gulivera.
Država je, suočavajući se sa kriznom situacijom u kojoj se nalazi nakon masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar", odlučila da deca dobiju novi predmet - Vrline i vrednosti kao životni kompas.
Novo naselje posle pola veka nije baš "najnovije". Ipak, i dalje je drugačija novosadska četvrt. Zahvalimo na tome onima koji su je planirali, ali i onima koji nisu ništa dirali.
Pre par godina bila sam na nekom rođendanu. Iznenada, u jednom ćošku, podigle su se tenzije i jedan, tada četvorogodišnji dečak, svojoj majci je rekao: "Ćuti, glupa si i nesposobna".
